Što se nas, Elfova tiče, od početka smo bacili akcenat na ‘preživljavanje’ a ne na trku. Ipak, nismo očekivali toliko lutanja i omaški, zbog kojih smo izgubili dosta vremena. Počev od prve tačke, oko svake smo lutali po najmanje 2km. Hrana i voda nisu bili nikakav problem, pošto je jesenjih ‘darova’ bilo svuda i na dohvat ruke (jabuka, šljiva, grožđa, kupina..), a izvora pitke vode i česmi na svakih sat-dva hoda. Paljenje vatre kresivom i spavanje u šumi na vlažnom lišću, umotani samo u tanku foliju, je jedno novo iskustvo. Ali je umor odradio svoje, pa smo spavali ne osetivši ni grebanje granja, ni vlagu, ni hladnoću. Jedno od veoma prijatnih iznenađenja je mesto cilja – podno Soko Grada i veoma lepo uređen manastir Sveti Nikolaj, gde smo pored okrepljujuce večere imali prilike da odslušamo predavanje o istoriji i geografiji ovog područja i samog Soko Grada.